БОСАНСКА ВИЛА,
15.01.1907
МИЛОРАД М. ПЕТРОВИЋ
Издање Босанске виле 15. јануара 1907.
Босанска вила је била српски лист за забаву, поуку и књижевност.
Покренут је у Сарајеву 1885. године као орган Учитељског удружења. „Босанска
вила“ је излазила редовно два до три пута месечно и штампана је ћирилицом. До
1895. године била је једини књижевни лист у Босни и Херцеговини. Лист је
престао да излази 15. јуна 1914. године, уочи Првог светског рата, а због
забране од стране аустро-угарских власти.
Милорад М. Петровић - То вам је у истини прави песник,
одушевљена срца, префињених песничких манира, који вас одмах одушевљавају,
освајају; то је песник који вам мелодијом и топлином осећаја, у својим песмама,
обујми срце неким лаким врелим заносом. У његовом певању имате један
прилагодан, нов жанр, имате неусиљено и топло изражавање, имате пуно природног
опажања и тачних опсервација. Одрастао слободно, у природи, у животу, где се
разлеже глас космајског славуја, меки глас фруле и двојнице пастиреве, где се
разлеже умиљата песма веселе сељанчице,он се на самом врелу у тој мери напојио
и одушевио за природу, за околину, да и његове песме теку исто тако природно и
весело, као што је све око њега, оне теку тако лако и глатко, да их морамо
назвати најлепшим бисером народне поезије, коју није спевао какав стари гуслар,
већ савремени славуј испод Космаја. У његовом певању не опажа се утицај ма кога
ранијег песника; његово је певање слично лепој, новој мелодији неке нове песме,
која нам се чини тако позната, тако блиска, те се одмах памти, одмах пријања за
срце и одушевљава нас. И ако би се истраживао ма чији утицај у његовој поезији,
нашао би се само онај силни утицај природе, стварних доживљаја у чистом ваздуху
и веселом селу. И доиста ако је ма где истинита она поставка да се кроз перо и
песму може оценити унутарњи живот једног човека, та је поставка у овом случају
певања Милорада Петровића право, необорено правило. Ко само познаје Милорада
Петровића песника, ко познаје његову нарав и навике, ко познаје најситније
нијансе његовог живота, тврдиће да је он кроз своје песме излио срце и душу
своју, излио најфиније и најмекше осећаје своје песничке природе. И по томе се
види да је то прави песник. И с тога је он постао популаран и омиљен у свима
читалачким круговима. Његове се песме радо, у сласт, читају тамо где је укус
префињен и утанчан, као и тамо гдје се нема довољно критеријума за оцену
песничких производа. А зар и ово није један доказ више да је то песник природе,
да је то прави песник, који своје стихове ниже складно, природно, без муке и
натезања. Идеална, поетска, осећајна страна његових песама одушевљава, буди
пријатне емоције, које нас уздижу над сувопарном стварношћу свакодневних
задевица. Милорад М. Петровић родио се 28. јула 1875. г. у Великој Иванци под
Космајем. Учитељску школу свршио је 1899. г. у Алексинцу. Сада је учитељ у селу
Младеновцу. Милорад М. Петровић сада је у најлепшим годинама, право рећи то је
још млад човек, од кога српска књига очекује још који украс. Још као гимназиста
пропевао је. И то није било из моде, већ из правог песничког нагона, из срца.
Прва песма његова угледала је светла у „Дневном Листу" год. 1891. А после
тога с времена на време сусрећемо се с песником у свима српским књижевним
листовима и његовим песмама, које су још у почетку издавале необични таленат и
одушевљење младог песника. Најинтензивнији рад Милорада М. Петровића пада од
оног времена, од како је постао учитељем. А онога дана кад су његове лепе песме
„Сељанчице“, које је он посветио својој супрузи Ружи, којом се и оженио по
свршетку школе, дошле читаоцима у руке, он је утврдио да су основане биле наде,
које су на њега полагане и једногласно и одушевљено је поздрављен и увршћен у
ред наших бољих песника. Већи део његових песама чиста је лирипка. Издао је две
збирке „Сељанчица“ . Песме пак његове из збирке „Сељака“ имају карактер песама
политчко-сатиричних. Милорад М. Петровић огледа се и у писању позоришних дела.
Написао је и приказивана су у краљ. срп. народном београдском позоришту ова два
дела: »Младост“ и „Комадић швајцарског
сира“. Сем ових написао је и „Чучук Стану", који је комад сад на реду да
се приказује у краљ. срп. нар. позоришту у Београду. И песма што је доносимо у
овом броју, из тога је дела. Милорад М. Петровић радио је и на стручним
учитељским листовима, а његов рад на дечијој књижевности уврстио га је међу
остале ваљане дечије писце. О љубави његовој према деци, сведоче нам многе
песме његове по свима српским дечијим листовима, који су испеване тако лаким и
подесним стилом и деци лаким и згодним речима, да се већ међу децом са слашћу
читају и напамет уче. О његовој вредноћи и преданости послу докази су нам и ове
за децу штампане књиге: „Материце“, „Оцеви", „Село“ , „Радост“ , „Бачки
Здравац" и „Ризница“.
Милорад М. Петровић радио је с приличним успехом и на
приповеци. Те приповетке налазиле су као фељтони »Политике и „Дневног Листа“. Циклус његових
опажања из народног живота под натписом: „Село и сељаци“ показује колико се он
интересује за околину, у којој ради, да је упозна. „Село и сељаци" је опсежно
дело, које ће скорим ући у штампу. Милорад М. Петровић много је радио и кроз
све његове радове видите где се провлачи, као јак, црвен конац, песничка душа
његова. Песникове године, његова снага и полет обећавају нам много, још пуно
бисерних зрна песничких, још који дио његове песничке душе. Наша очекивања,
наше наде, даће Бог да нас не преваре, као и до сада што нас нису превариле.
