На трибини су учествовали: мр.Душан Стојковић, Милосав Б. Влајић, Огњен Петровић, Зоран Антонијевић, Милица Симеуновић, Милица Глишић и Јасмина Чабрило.
Те године навршило се 95. година од смрти песника, те је за ту прилику песник Зоран Антонијевић прочитао своју песму - Смрт песника Милорада Петровића.
СМРТ ПЕСНИКА МИЛОРАДА ПЕТРОВИЋА СЕЉАНЧИЦЕ
Нису тебе прекривали шарени шумадијски ћилими
Нити су ти врело чело
Облогама хладиле
Нежне, беле девојачке руке
Док си копнио у гробној постељи
Није било ни једног делије
Врата црне собе да одшкрине
Да те пита како ти је
Заборавили су те
Заиграле се делије
На сред земље Србије
Док се смрт над душом надвијала
Копајући раку
Тешким кошчатим рукама
испод твојих усахлих ногу
Тмина те прекривала
Хладила те у ноћима
Када те врућица кувала
А грозница савијала
Силазили су сажаљиви анђели
Месечином ти ране превијали
Долазили ратни другови
Излазили из гробова незнаних
Да те обиђу
И само сте ћутали
Чекали су очи да затвориш
Па су те у вечност повели.
Зоран Антонијевић, аутор песме
