Моји друзи славуји и вране
Доносе ми вести са цветне пољане
Где се сва створења потајно сјате
Па гледају како Лела плете задушне венце од месечине те онда одјезди на лисици да венчиће на капије окачи по селу опустелом
О светом Илији, Лела ми пред споменик дође и по ко зна који пут ми каже да се туга из села преселила у град и да је свака кишна кап уствари суза за делијама које су своју игру наставиле када су свет живих напустиле.
Написао: Зоран Антонијевић
