 |
| Милорад Петровић Сељанчица |
Име ми је Милорад,
ходам по местима
која више не препознајем,
нема више старог јаблана
на чијој се крошњи
мешала песма славуја
са вилинским шапатом
док је лаки ветар
миловао препланула
чела сељака
са којих се сливао зној
након рвања са браздом
Тамо је сада нека пуста кућа
и бунар сав у коров зарасто
слика што ме тугом обавије
али ме сета не држи дуго
јер идем за гласом
за звуцима фруле и виолине
који допиру до висине
увек ме натерају
да са своје звезде сиђем
и ослушнем песме
од којих деца завичаја
граде незаборав
за моје риме
за моје име.
Песма посвећена Милораду Петровић Сељанчици
Аутор: Зоран Антонијевић