Милорад М. Петровић Сељанчица (1875-1921) - Живот (ни)је бајка
Чудна је судбина неких наших стари(ји)х песника: песме су им још за живота постале толико популарне да су зашле у народ и поистоветиле се са народним творевинама, а они сами, њихови аутори, остали су заборављени. Живео тешко, заборављен од свију и свакога, тешко болестан и без икакве неге траје своје последње дане Милорад М. Петровић, богомдани песник СЕЉАНЧИЦА, један од најзнаменитијих песника у Српству.

По градини месечина

Стихови Милорада Петровић Сељанчице

ТЕКСТ ПЕСМЕ: По градини месечина

По градини месечина
Ај, по градини месечина сија мека,
ај, ту ме драга у присенку вазда чека.
Еј, на босиљак миришу јој груди,
са срца јој уздисај се буди.

Ај, жељна ме је, жељна ме је више дана,
ај, да јој скинем медни пољуб са усана.
Еј, а ја болан лежим у вајату,
па не могу да се јавим злату.

Ај, доћићу јој, ма колико болан био,
ај, не би ли се ноћас млађан излечио.
Еј, лечићу се са њених усана,
оздравићу до белога дана.

Пева:  Звонко Богдан


Милорад Петровић Сељанчица рођен је на селу и сем последњих десет година цео живот је провео на селу.
Одрастао слободно, у природи, у животу, где се разлеже глас космајског славуја, меки глас фруле и двојнице пастиреве, где се разлеже умиљата песма веселе сељанчице, он се на самом врелу у тој мери напојио и одушевио за природу, за околину, да и његове песме теку исто тако природно и весело, као што је све око њега, оне теку тако лако и глатко, да их морамо назвати најлепшим бисером народне поезије, коју није спевао какав стари гуслар, већ савремени славуј испод Космаја. Идеална, поетска, осећајна страна његових песама одушевљава, буди пријатне емоције, које нас уздижу над сувопарном стварношћу свакодневних задевица.

Милорад Петровић родио се 28. јула 1875. у Великој Иванчи под Космајем.
 
© 2017 | Милорад Петровић | Дизајн: Марија Гајевић ( gajevic@gmail.com )|ОШ Коста Ђукић Младеновац, Термоенергетика